О књизи: 1968 / Када лекар пише о хумору и духовитости, то само по себи поставља загонетно питање: зашто? Размишљања лекара о природа и значење смеха датира још из античких времена: Хипократ је писао о физиологији смеха. Током ренесансе, тачније у 16. веку, чувени лекар Жубер из Монпељеа објавио је две књиге: „Трактат о смеху“ и „Морални узроци смеха“. Занимљиво је приметити да је сјајни Рабле био студент Жобера на Медицинском факултету. Проблем духовитости води директно и у психологију и на неурологију најраније манифестације страшних болести мозга, па је њихова дијагностичка вредност веома велика. Али да бисте препознали патолошку духовитост, прво морате јасно да замислите карактеристике нормалне памети која има своју структуру других, једноставнијих својстава. Како одредити које тачно? Овде клинички материјал може бити од велике помоћи. На крају крајева, болест понекад открива механизме који иначе измичу посматрању. Испоставило се да се психолошка и клиничка запажања допуњују. Па ипак, проучавање норме, а не патологије, треба да буде на првом месту, јер проблем духовитости има шири значај за разумевање људске психе, али сви наведени обрти теме разматрају се очима неуролога. преломљена кроз призму савремених неурофизиолошких и психофизиолошких концепата За читаоце са претежно У хуманитарној обуци овај приступ делује необично. Али чини нам се да инвазија природних научних метода у области које су се раније сматрале традиционално хуманистичким није изолован напад, већ растући тренд